У

класичној теорији одлучивања модели се најчешће приказују као скуп вектора:

• алтернатива (акција или стратегија) а и

• могућих околности (стања природе) s

Избор

одређене акције ai, (i = 1,2,....m) у датим околностима cj

(i = 1,2,....n) обезбеђује одређене ефекте eij.

Матрица

садржи m x n решења са разним степеном ефикасности од којих треба изабрати

оно које је оптимално.

Тако

дефинисан модел најчешће се приказује тзв.

матрицом?