У

класичној теорији одлучивања модели се најчешће приказују као скуп вектора:

• алтернатива (акција или стратегија) а и

• могућих околности (стања природе) s

Избор

одређене акције ai, (i = 1,2,....m) у датим околностима cj

(i = 1,2,....n) обезбеђује одређене ефекте eij.

Матрица

садржи m x n решења са разним степеном ефикасности од којих треба изабрати

оно које је оптимално.

Тако

дефинисан модел најчешће се приказује тзв.

матрицом?

Најчешће коришћење термина одлучивање значи: 

направити процену у односу на оно што

треба урадити, али тек после пажљивог разматрања свих 

Рационално одлучивање или научно одлучување

, избором

најбоље алтернативе на бази квантитативне

анализе потребних података и информација, односно утрврђивања и аргументованог

поређења свих расположивих алтернатива, користећи одговарајуће научне методе и

модерна техничка средства

Рационално одлучивање карактерише 

Maximin

критеријум представља

критеријум опреза (песимизам) који из скупа расположивих алтернатива бира ону

која у најгорој ситуацији даје највећу добит за доносиоца одлуке.

Табела плаћања

Која

акција (алтернатива) из дате табеле плаћања је најприхватљивија алтернатива по

Доминирана акција је акција чији су исходи у свим околностима највише једнако добри и бар у једној околности гори од исхода неке друге акције. Искључује се из даље анализе јер је рационални доносилац одлуке никада не би изабрао.

Избор једне акције је, најчешће базиран на последицама које

доносилац одлуке очекује од те акције и те последице називају се

Врсте одлука према њиховој хијерархији (одлуке које доноси најниже руководство, одлуке које доноси средње руководство, одлуке које доноси највише руководство)

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ≠ ДОНОШEЊЕ ОДЛУКЕ

И

нтуитивно

одлучивање,

Карактеристике интуитивног одлучивања су: 

Избор вршимо поређењем могућих исхода акција. 

Која је акција боља (доминантна).